ODLAGANJE JE LOŠA NAVIKA — EVO KAKO DA JE SE REŠIŠ

Odlaganje je loša navika i predlažemo ti da je se otarasiš što pre kako bi ti život bio lakši. Mnogo je bolje da pred kontrolni legneš u krevet na vreme, nego da se celu noć nerviraš, strepiš i učiš.

Ipak, slabija ocena na kontrolnom može da se popravi, ali ima situacija kada odlaganje može ozbiljno da te košta. Na primer, ako čekaš poslednji dan da se prijaviš na neki konkurs, a onda shvatiš da ti fali jedan papir.

ODLAGANJE vs DISCIPLINA

Jedno od najčešćih objašnjenja za odlaganje je nedostatak discipline. Normalno je da bi svako od nas radije odabrao gledanje filma, serije ili izlazak sa društvom umesto rada ili učenja, ali ako je to nešto što radimo konstantno, neminovno je da se nađemo u problemu.

Zato je bitno raditi na sticanju radnih navika i biti dovoljno uporan i strpljiv u tom poduhvatu.

Sticanje radnih navika nije posao koji se može završiti preko noći.

Neke od dobrih strategija koje će ti pomoći u ovome su da svakog dana radiš na nekom svom zadatku bar 30 minuta, a potom, postepeno povećavaj vreme koje izdvajaš za rad ili učenje. Možda će ovaj proces potrajati, sigurno će biti dana kada ti neće biti ni lako ni prijatno, ali posle izvesnog vremena učenje će za tebe biti uobičajena aktivnost, a ne nešto što te pritiska.

ODLAGANJE vs IMA VREMENA

Još jedan od izgovora koji koristimo da u svojoj glavi opravdamo odlaganje je da ima vremena. Onda se rok približi i tada shvatimo da smo zapravo u nekom trenutku imali vremena, ali ga sada više nemamo. Vremena će uvek biti ako se ono pametno iskoristi.

Dobre radne navike će ti mnogo olakšati organizaciju vremena i obaveza. Možeš da kažeš sebi “Učiću nakon ručka, a nakon učenja ću igrati video igrice sa društvom“.

Kada organizuješ vreme tako da jedna stvar ide nakon druge, biće ti lakše da ispoštuješ raspored i izgradiš radne navike. Ne moraš imati fiksni raspored svakog dana. Organizuj vreme za rad u odnosu na ostale obaveze. Kada znaš da nakon učenja sledi neka zabavna aktivnost kojom ćeš “nagraditi” sebe, biće ti lakše da efikasno uradiš zadatke za taj dan.

ODLAGANJE vs VELIKI PROJEKTI

Kada je pred tobom zadatak koji si do sada nekoliko puta radio, kao što je prezentacija iz engleskog, ti već tačno znaš šta treba da uradiš, koliko će ti vremena trebati i koji rok moraš da ispoštuješ.

Međutim, kada su u pitanju “veći” zadaci, kao što je priprema prijemnog za fakultet, ili nešto sa čime se prvi put srećeš, tada je vrlo važno da se počne na vreme. A baš tada, svi smo skloni odlaganju.

Šta da uradiš?

“Velike” zadatke rastavi na manje i napravi raspored na dnevnom ili nedeljnom nivou. Na primer, izbroj lekcije, koje treba da naučiš, ili zadatke koje treba da rešiš, do prijemnog za fakultet, i zadaj sebi razuman rok da svoj plan realizuješ.

Kaži sebi: „Nedeljno ću prelaziti 3 lekcije i tim tempom završiću sve pre prijemnog, a imaću i slobodno vreme za zabavu“

Ovakvim pristupom i organizacijom ne samo da ćeš naučiti sve na vreme, već ćeš i sebi život učiniti kvalitetnijim. Nećeš biti u situaciji da pred prijemni učiš od jutra do sutra i odlažeš zabavu sa društvom ili odlaske na sport.

.

Većina ljudi ima problem sa odlaganjem, tako da nemoj da misliš da to samo ti radiš. Nekada moramo dati sebi malo oduška, nekada nam se jednostavno ne radi. Timoti Pajčil, socijalni psiholog koji već 26 godina proučava ovo ponašanje, tvrdi da je zapravo povezano sa emocionalnom ravnotežom.

Međutim, uz malo truda i usvajanje dobrih radnih navika, otarasićeš se navike da sve ostavljaš za poslednji trenutak. Onda ne samo da će ti učenje i rad ići lakše, nego ćeš i više uživati u slobodnim trenucima, jer ti ništa ne “visi nad glavom”.