ZIMSKA TUGA – KAKO NASTAJE I KAKO DA JE PREBRODIŠ?
Zima je mnogima omiljeno godišnje doba – radujemo se praznicima, zimovanju, vremenu za porodicu i prijatelje. Zato nam često bude čudno ukoliko tokom hladnih meseci osećamo potištenost. Međutim, “zimska tuga” (winter blues) nije uopšte retka pojava. Tako da, ukoliko se osećaš posebno tužno zimi, znaj da nisi sam/sama.
Istraživanja pokazuju da čak 20% ljudi ima simptome “zimske tuge”. Oni najčešće uključuju nedostatak motivacije, hroničan umor, tugu i nezainteresovanost, čak i za aktivnosti u kojima inače uživamo. Ukoliko su ova osećanja dovoljno izražena, govorimo o sezonskoj depresiji. Važno je da zapamtimo da ovo, kao ni drugi simptomi koji imaju veze sa mentalnim zdravljem nisu izmišljanje, preuveličavanje ili lenjost. Radi se o fiziološkim i hormonalnim reakcijama našeg mozga i tela na svet oko nas.
ZAŠTO SE JAVLJA ZIMSKA TUGA?
Ključan faktor u razvijanju sezonske depresije su kraći zimski dani i manjak sunčevog svetla. Sunce je nešto što uzimamo zdravo za gotovo – ponekad se ponašamo kao da nam služi samo da razlikujemo dan od noći. Međutim, sunčevi zraci utiču na sav živi svet na našoj planeti, pa tako i na nas.
Možda vam je već poznato da naša koža u kontaktu sa sunčevom svetlošću proizvodi vitamin D, koji nam pomaže da imamo zdrave kosti i mišiće. Osim toga, sunce direktno utiče na dva hormona u našem mozgu – serotonin i melatonin.
Serotonin, poznat kao “hormon sreće”, služi kao regulator raspoloženja i “štit” od depresije, a luči se kada smo izloženi suncu. Sa druge strane, melatonin se luči kada je mrak, a pomaže nam da se odmorimo osiguravajući da će nam san biti dubok i čvrst.
Kraći dani i duži sati mraka tokom zime mogu uzrokovati viši nivo melatonina i niži nivo serotonina. Ovo stvara savršene biološke uslove za simptome depresije u periodu od novembra do marta. Međutim, to ne znači da nema načina da se zaštitiš i ublažiš svoju potištenost, ukoliko do nje dođe!
KAKO DA SE NOSIŠ SA ZIMSKOM TUGOM?
- Budi pripremljen/a – Sada znaš zašto do ovih simptoma dolazi baš tokom zime. Znači – nisi lud/a, kraći dani zaista utiču nepovoljno na većinu ljudi. Pred sledeću zimsku sezonu prihvati da će do neke vrste potištenosti možda doći, i da je to sasvim u redu.
- Uhvati što više sunčevog svetla – Ukoliko možeš, pešači do škole ceo put ili neki deo puta. Vikendom se trudi da budeš napolju što više, pre nego što padne mrak. I – iako ti možda pada teško, otvori zavese u sobi i pusti da te sunce budi ujutru.
- Budi aktivan/na – Znamo da je najlakše da legneš pod ćebetom i pustiš omiljenu seriju. Ali, pokušaj da odvojiš vreme da ideš na treninge, trčanje, plivanje u zatvorenom bazenu, jogu… Šta god da ti najviše prija. Fizička aktivnost će ti mnogo pomoći u lučenju hormona koji utiču na raspoloženje.
- Hrani se zdravo – Unosi dosta proteina i zdravih ugljenih hidrata. Pokušaj da jedeš dovoljno ribe, voća i povrća (pogotovo tamno zelenog). Izbegavaj slatkiše i grickalice od kojih postaneš trom i pospan. Ali, crna čokolada je zdrava i može ti pomoći u lučenju serotonina! Ukoliko ima potrebe, unosi suplemente u vidu multivitamina, vitamina C ili vitamina D.
- Razgovaraj sa nekim – Nekada nam je lako da previdimo značaj razgovora u prevazilaženju teških perioda. O svojim osećanjima možeš razgovarati sa prijateljima, roditeljima ili psihologom. Nema potrebe da patiš sam/a. Sigurno ćeš dobiti podršku i dobre savete, a možda ćeš i čuti od drugih ljudi da prolaze kroz sličnu situaciju.
Ukoliko smatraš da se suočavaš sa ozbiljnijim problemima koji dosta utiču na tvoje svakodnevno funkcionisanje, uvek je najsigurnije da se obratiš stručnom licu – psihologu ili psihijatru. Oni su tu da ti pomognu – kao kada odeš kod lekara ukoliko te boli grlo ili stomak.
Ako se ti ipak osećaš dobro, ali vidiš da je neko od tvojih prijatelja malo tužniji ili tiši nego inače, pošalji mu ovaj tekst i podrži ga u naporima da bude bolje.