3 TED GOVORA ZA RODITELJE TINEJDŽERA
Ako ste roditelj, TED govori su odličan izvor da čujete savete o roditeljstvu i vaspitanju od različitih stručnjaka — nastavnika, psihologa, neuronaučnika.
Svi su eksperti u svojim oblastima, ali niko nije ekspert u roditeljstvu — tako nešto ne postoji.
Ipak, oni će vam iz svojih perspektiva pružiti korisne odgovore na neka od glavnih pitanja sa kojim se suočava većina roditelja.
Jer, tinejdžersko doba nije izazovno samo za decu, već i za roditelje. Ove godine nose sa sobom mnogo različitih situacija na koje ni roditelji, a ni sami tinejdžeri nisu pripremljeni, kao što su upis na fakultet, prve ljubavi, putovanja sa društvom, izlasci.
Na internetu možete pronaći sate i sate TED govora o roditeljstvu. Većina govornika su i sami roditelji i dele sopstvena iskustva, probleme i načine na koje su ih rešili.
Mi smo izdvojili 3 TED govora o roditeljstvu koja preporučujemo da poslušate.
KAKO FUNKCIONIŠE MOZAK TINEJDŽERA?
Pitanje na koje je svaki roditelj ikada želeo da zna odgovor.
NaučnicaSara Džejn Blekmor čije je polje ekspertize kognitivna neuronauka i koja se bavi istraživanjem mozga i njegovih funkcija kod ljudi, došla je do zanimljivih zaključaka.
Neki od tih zaključaka mogli bi objasniti neka ponašanja tinejdžera koja su roditeljima često neshvatljiva.
„Na primer, prefrontalni korteks — deo mozga koji utiče na donošenje odluka, društvene interakcije i samosvest — kod tinejdžera još uvek nije razvijen kao kod odraslih ljudi. Tinejdžeri zbog toga drugačije donose odluke od odraslih. Ako imate osećaj da vaši tinejdžeri imaju problem sa tim da pogledaju stvari i događaje iz druge perspektive, u pravu ste. Ali, nisu oni krivi za to, već njihov mozak tako funkcioniše i te sposobnosti se još uvek razvijaju“ , objašnjava Blekmor i napominje da se u adolescentskom periodu mozak i dalje razvija.
Ceo govor poslušajte ovde: The mysterious workings of an adolescent brain — Sarah-Jayne Blackmore
KAKO VASPITAVAMO DEVOJČICE?
TED govor Rešme Saudžani govori o različitim pristupima u vaspitanju i socijalizovanju dečaka i devojčica.
Ona kaže da društvo, ali i roditelji uče devojčice da budu savršene, a dečake da budu hrabri.
„Učimo devojčice da izbegnu rizik i neuspeh, da budu savršene u svemu, da imaju sve petice. One zato teže ka profesijama gde znaju da će biti savršene i gde su male šanse da dožive neuspeh. Sa druge strane, dečake učimo da preuzimaju rizike, da igraju grubo i ciljaju visoko — učimo ih da budu hrabri.“
To se, objašnjava Saudžani, odražava dalje na sve u njihovom životu.
„Uprav je taj “deficit hrabrosti” kriv za to što nema više žena u STEM oblastima, upravnim odborima, parlamentu i na rukovodećim pozicijama“
Ona je i prepričala jedno vrlo zanimljivo istraživanje iz 80-ih psihološkinje Kerol Dvek.
Dvek je istraživala kako inteligentna deca u petom razredu osnovne škole reaguju na zadatak koji je pretežak za njih. Devojčice su odustajale — što je veći IQ, veća je bila šansa da odustanu. Kod dečaka je primećeno da udvostručuju svoj trud i da to vide kao izazov.
„U petom razredu devojčice su statistički bolje od dečaka u svim predmetima, uključujući i matematiku, tako da to nije pitanje mogućnosti. Razlika je u tome kako pristupaju izazovu — devojčice su oprezne i radije će odustati nego da urade kako ne treba, dok će dečaci rado prihvatiti izazov i manje će se plašiti neuspeha“ kaže Saudžani.
Ceo govor poslušajte ovde: Teach girls bravery, not perfection — Reshma Saujani
KAKO RAZGOVARAMO SA DECOM?
Nekadašnja prishoterapeutkinja Kris Pročaska u svom TED govoru analizira način na koji razgovaramo sa svojom decom.
Kako se odnosimo prema njima? Da li ih posmatramo kao sebi ravne? Da li smatramo da jednako učestvuju u razgovoru kao i mi?
Čuveni odgovor svih roditelja na različita pitanja njihove dece je: “Zato što sam ja tako rekao/rekla.”
Većina roditelja ovako ne bi razgovarala sa drugim odraslima, pa je pitanje — zašto razgovaramo ovako sa svojom decom?
Pročaska kaže kako veruje da je na svoju decu oduvek gledala kao na jednake sebi, ali da nije uvek razgovarala sa njima na taj način.
„Roditeljstvo ne treba shvatati kao ulogu, nego kao jednak odnos dve osobe — vašeg deteta i vas. To će vam pomoći da promenite svoj pristup kada razgovarate sa njima i da ne reagujete onako kako ne biste želeli da reagujete kada vas iznerviraju ili ne slušaju. Deci je potrebno vođstvo, jer oni nemaju iste mogućnosti kao i odrasli, ali to ne znači da nemaju istu vrednost“ , naglašava ona.
Ceo govor poslušajte ovde: How to get your kids to listen and engage — Kris Prochaska