ZAKLJUČIVANJE OCENA – IZAZOV ILI STRES? TI BIRAŠ
Decembar donosi veliku radost zbog novogodišnjih praznika, ali i pritisak jer to je period i za zaključivanje ocena.
Popravljanje ocena, veliki broj kontrolnih u kratkom roku i ostvarivanje željenog proseka na polugodištu često unose nervozu i tenziju. Roditelji, okolina, a i onaj unutrašnji kritičar koga svi imamo u glavi, mogu i te kako otežati ovaj, ionako zahtevan zadatak – zaključivanje ocena.
Zato smo odlučili da ti pomognemo i u susret ovom intenzivnom školskom periodu damo nekoliko predloga kako lakše da prođeš kroz završetak prvog polugodišta.
NAPRAVI PLAN ZA POPRAVLJANJE OCENA
Koji predmeti su za tebe najzahtevniji? Da li ti je potrebna dodatna pomoć nastavnika da rešiš problem? Koje ocene i koji premeti ne mogu da čekaju?
Postavi sebi ova pitanja, zapiši ih na papir i razmisli o mogućim rešenjima.
Iako verovatno osećaš odbojnost prema nekim predmetima ili zadacima, nemoj odugovlačiti. Ono što nam je najteže i što nas najviše “žulja” treba prvo da uradmo.
Tako smanjujemo unutrašnji pritisak i stres koji nam taj problem sve više stvara što ga više odlažemo.
UČI POMOĆU MENTALNE MAPE
Mi smo uglavnom vizuelna bića i neke informacije lakše savladamo kada ih vidimo ispred sebe.
Mentalne mape, ili mape uma, sjajno su rešenje kada za kratko vreme treba da se nauči komplikovano gradivo koje ima mnogo činjenica, brojeva, datuma.
Šta su mentalne mape?
One su kombinacija crteža i reči, nešto poput našeg ličnog grafikona pomoću kojeg treba da predstavimo neku ideju.
Pitaš se kako napraviti mentalnu mapu?
Okreni papir vodoravno i na sredini nacrtaj ideju ili pojam koji želiš da savladaš. Uokviri ga na način koji ti je najzanimljiviji-krug, kvadrat, talasi…
Povuci nekoliko linija od centralne ideje – one treba da vode do manjih tema od kojih se glavna sastoji. Nazivi tema treba da budu što kraći-najbolje jedna reč.
Ponovi isti postupak za svaku od manjih tema – i one treba da se granaju poput glavne.
Koristi različite boje, igraj se sa oblikom i debljinom linija, docrtaj simbole koji te podsećaju na termin koji je napisan.
Kada ovako vizuelno predstaviš zadatak, uz tvoje lične asocijacije, ne samo da ćeš brže učiti, već će ti savladavanje inače suvoparnog gradiva biti zabavno.
Ukoliko želiš da saznaš više o ovoj metodi učenja, pogledaj ovaj TED govor.
UČI ZAJEDNO SA SVOJIM DRUGOVIMA
Svako od nas ima različite sposobnosti. Neko je dobar u objašnjavanju komplikovanog teksta, a nekome je logičko zaključivanje prirodno.
Učenje ide lakše kada se međusobno dopunjujemo, podelimo stres, a i gradivo na manje delove.
Ova strategija je korisna, jer stičeš iskustvo timskog rada, aktivnog slušanja i pomoći drugima.
Naravno, treba biti disciplinovan, jer se u društvu lakše zaboravi na knjigu pored nekih drugih, zanimljivih tema za razgovor.
BUDI BLAG/A PREMA SEBI
Previše zahteva koje možemo pred sebe postaviti neminovno dovode do nervoze i stresa.
Zapitaj se – koliko ću se ovog problema sećati za 5 godina?
Uvek treba da se trudimo da budemo bolji i da imamo dobar uspeh, ali ne po cenu sopstvenog zdravlja. Daj sve od sebe da imaš najbolje rezultate kad dođe vreme za zaključivanje ocena, ali i ne zaboravi, ti si mnogo više od broja na papiru u dnevniku.
I da, do kraja godine ima mnogo vremena da se situacija izmeni. Vidi gde si pogrešio/la i u narednom periodu pokušaj da primeniš drugačije metode od onih koji ti nisu donele željene rezultate.
TRAŽI POMOĆ KADA POČNE DA “ŠKRIPI”
Ma koliko se trudili, ponekad nam zatreba dodatna pomoć.
Nekada te put do željene ocene može voditi kroz nekoliko dopunskih časova ili dodatna pitanja na času. Ponekad je dovoljno da ti roditelji pruže drugi pogled na problem, možda ti baš to pomogne da bolje savladaš gradivo.
Ipak, ako primetiš da te zaključivanje ocena previše pritiska, ako primetiš da loše spavaš ili si preterano zabrinut/a i neraspoložen/a zbog toga, ne ustručavaj se da porazgovaraš sa našim školskim psihologom. Sigurno će ti biti lakše.
I za kraj, možda je dobar trenutak da naučiš da zaključivanje ocena posmatraš kao izazov, a ne kao stres.