Studijsko putovanje – Višegrad, Trebinje, Mostar

Tokom aprila naša Gimnazija organizovala je 4-dnevno studijsko putovanje na koje su iz Beograda put Višegrada, Trebinja i Mostara krenuli naši učenici u društvu troje nastavnika – Snežane Lalatović, Biljane Nektarijević i Nenada Nenadovića.

VIŠEGRAD

Prva stanica bio je nam je Višegrad.

Tu nas je sačekao lokalni turistički vodič. Kroz njegovu priču udahnuli smo dašak minulih vremena višegradske čaršije, male varoši razbacane po zelenim brežuljcima.

Kad ste u Višegradu, rekao nam je vodič, postoje samo tri stvari koje se moraju uraditi. Prva je šetnja mostom, druga plovidba Drinom, a treća ispijanje prave bosanske kave u kafani sa pogledom na most i Drinu.

I krenuli smo, baš tim redom.

Prošetali smo po čuvenoj ćupriji na Drini, zadužbini velikog vezira Mehmed Paše Sokolovića. Mostu koji nije samo spojio obale neukrotive Drine, već i Istok i Zapad, Bosnu i Srbiju. Mostu koji je srce grada i njegova duša.

Nakon toga, popili smo kafu s „pogledom“ na most, a potom se ukrcali na brodić i zaplovili uzvodno ka mestu iz kog reka izvire. Prošli smo brodićem kroz lukove višegradske ćuprije i uživali u krstarenju Drinom.

Smestili smo se potom u kompleks „Andrić grada”, koji je spoj obnovljene istorije i modernog doba i koji je naš proslavljeni režiser Emir Kusturica oteo od zaborava.

Ceo kompleks inspirisan je životom i radom Ive Andrića i njegovim neprolaznim delima, a posebno romanom Na Drini ćuprija. Takva atmosfera i nas je ponela da večernje sate provedemo u šetnji kroz ulice u kojima su replike starih hercegovačkih kuća od kamena i austrougarska zdanja šarenih fasada i da razmenjujemo znanja o našem jedinom nobelovcu.  

Finiš prvog dana našeg studijskog putovanja bio je u diskoteci.

NACIONALNI PARK SUTJESKA

Sledećeg jutra krenuli smo ka Trebinju, ali smo na putu do krševitog hercegovačkog zaleđa Jadranskog mora najpre posetili nacionalni park Sutjeska. Ovaj nacionalni park je najstariji i najveći nacionalni park u Bosni i Hercegovini i ujedno dom poslednjoj prašumi u Evropi.

Posetili smo i memorijalni kompleks „Dolina heroja“ gde su 1971. godine podignuti spomenik (autora Miodraga Živkovića) i kosturnica palim borcima u bici na Sutjesci. U spomen-muzeju upisana su imena više od 7.000 boraca koji izgubili život tokom bitke.

Nakon što smo se podsetili istorijskih dešavanja u Drugom svetskom ratu, predahnuli smo pored jedne od najhladnijih i najčistijih reka, Sutjesci, a zatim naš put nastavili prema Trebinju.

TREBINJE

Po dolasku u Trebinje najpre smo se uputili na brdo Crkvine, sa kojeg je najlepši pogled na Trebinje. S jedne strane je manastir Hercegovačka Gračanicu i Dučićev grob, a s druge se pruža panorama grada i pogled na Arslanagića most. Ovaj most izgradio je Mehmed-paša Sokolovića, a ime svoje je dobio po agi Arslanu, prvom koji je naplaćivao mostarinu.

Uživali smo u Trebinju i u čuvenoj hladovini platana, prošetali smo obalama reke Trebišnjice, najveće ponornice u Evropi. Vode ove reke su jednim delom ukroćene i povezane betonskim kanalom.

MOSTAR

Poslednji dan bio je rezervisan za izlet u Mostar i Stari most na reci Neretvi. Most na Neretvi je simbol grada, koji je 2005. godine uvršten na Uneskovu listu svetske baštine.

Najveća atrakcija za sve nas bili su skokovi sa mosta u hladnu reku. Nešto po čemu je Mostar postao planetarno poznat.

Nije nas ostavio ravnodušnim ni sasvim bajkoviti Stari grad u Mostaru, što zbog predivne Neretve, što zbog kaldrmisanih uličica i preslatkih radnjica sa orijenatalnim suvenirima. Ali lokalnih specijaliteta u kojim smo uživali.

Ni povratak u Beograd nije bio pravolinijski. Pre nego što smo stigli, iskoristili smo priliku da odemo u Drvengrad, koji je proglašen za najlepše selo u Evropi.

Sve u svemu, posle ovog studijskog putovanja sasvim nam je jasno zašto hiljade putnika iz celog sveta dolazi u ove krajeve.

Ako vam se dopada naš blog, zapratite nas na Instagramu i Fejsbuku.

Hvala vam što nas čitate!