STOP ZA DIGITALNO NASILJE

Razvoj interneta i društvenih mreža doneo nam je mnoge olakšice i prednosti, ali i jedan veliki problem – digitalno nasilje.

Nažalost, gotovo da ne postoji osnovac i srednjoškolac koji nije na neki način imao iskustvo sa digitalnim nasiljem. Neko je bio žrtva, a neko ima druga ili drugaricu koji su bili žrtve.

Podaci kažu da je nasilje na internetu doživelo čak dve trećine srednjoškolaca i svaki drugi đak osnovne škole. Ali i da digitalni oblik maltretiranja, žrtve često ocenju kao teži, od „nasilja uživo”, jer, kako kažu, imaju osećaj kao da ih “prati i kada odu kući”.

Kao i kod drugih oblika nasilja, ne postoji prototip savršene žrtve.

Svako može postati žrtva internet nasilja.

Važno je da znaš da za nasilje nije odgovoran niko drugi osim nasilnika.

KAKO DA PREPOZNAŠ DIGITALNO NASILJE?

Maltretiranje, bilo da je uživo ili na internetu, može da te zbuni.

Možda se neka osoba predstavlja kao tvoj prijatelj, ali govori ili piše stvari koje te vređaju?

Možda nisi siguran/na da li bi to moglo da se nazove nasiljem?

Evo načina na koji sebi možeš dati odgovore na ova pitanja:  

Ako neko namerno radi nešto što tebi ne prija, vređa te, povređuje te fizički ili psihički, pogotovo ukoliko nastavlja kada si mu stavio/la do znanja da ti ne prija – to je nasilje.

ŠTA TREBA DA URADIŠ AKO DOŽIVIŠ DIGITALNO NASILJE?

1. Razgovaraj sa nekim odraslim u koga imaš poverenja .To mogu biti tvoji roditelji, nastavnici u školi, psiholog… Oni su tu da te zaštite i pruže ti podršku i zato, prijavi slučaj nasilja što pre. Na taj način ne samo da nećeš morati samostalno da se nosiš sa ovim teretom, nego je i veća šansa da problem brže rešiš.
2. Ukoliko vidiš na društvenim mrežama nešto što te uznemirilo, spusti telefon ili zatvori laptop na kratko. Iako reči na ekranu mogu da nas povrede, mi i dalje imamo kontrolu nad time koji sadržaj ćemo gledati. Iskoristi to vreme da pročitaš svoju omiljenu knjigu, pogledaš film sa porodicom ili se prošetaš sa psom. Seti se svega vrednog i lepog što te okružuje u tvom stvarnom životu.
3. Odupri se potrebi da odgovoriš ili da se osvetiš, ali skrinšotuj ili na drugi način snimi dokaz konkretnog slučaja digitalnog nasilja. Kada budeš bio/la spremna, pokaži ga odrasloj osobi koja će ti pomoći da se adekvatno izboriš sa time.
4. Uvek koristi tehnologiju (intrnet i uređaje) na bezbedan način. Smisli jake lozinke i povremeno ih menjaj, trudi se da druge osobe ne znaju tvoje šifre i druge podatke. Pazi kome šalješ kakav sadržaj – bilo da su u pitanju poruke, slike ili video sadržaj.

ĐAČKO DOBA – NAJLEPŠE ILI NAJIZAZOVNIJE?

Važno je da zapamtiš da iako neke stvari izgledaju bezizlazno, a mi se osećamo potišteno i zaglavljeno – ništa ne traje zauvek. Branko Radičević je napisao:  “Od kolevke, pa do groba najlepše je đačko doba”, ali istina je da je nekada i najizazovnije.

To što si mlad/a ne znači da tvoji problemi nisu dovoljno veliki i važni i da na njih ne treba obratiti pažnju. Uvek se možeš obratiti psihologu ili psihoterapeutu za stručnu pomoć, i to ne samo ukoliko imaš neki veliki problem koji želiš da rešiš.

Odlazak na psihološko savetovanje možeš gledati kao neku vrstu treninga glave. Može ti pomoći da poboljšaš svoje samopouzdanje i ojačaš svoje snage, a zavoliš ono što smatraš svojim manama.