Slikarka Biljana Willimon o Gimnaziji „Stefan Nemanja“: „Sve naše predrasude o privatnim školama su nestale“

01. 12. 2025.

Biljana Willimon, slikarka, pisac i kolumnistkinja, poznata po britkom jeziku i iskrenosti u kolumnama za Radar, u svom prepoznatljivom tonu, govori o iskustvu svoje porodice sa Gimnazijom „Stefan Nemanja“, koju pohađa njena unuka Dunja, učenica II godine filološkog smera.

Dunja i porodica prezadovoljni

„Prvo je prezadovoljna ona, drugo prezadovoljni smo mi. To što je Dunja dobila od Gimnazije „Stefan Nemanja“, od privatnih škola, generalno, nismo očekivali. Verovali smo da je privatna škola dobra varijanta samo za one koji neće da uče. Mislili smo da se ocene dobijaju na lepe oči, da se deci često pruža mnogo olakšica, da u tim školama nema ni rada ni reda i da sve funkcioniše po principu ‘roditelj plati, a dete završi’. Ukratko, imali smo dugačak spisak predrasuda o privatnim školama.“

Kako su otkrili Gimnaziju „Stefan Nemanja“

Porodica, kako kaže, zbog svega toga nikada nije ni razmišljala o privatnom školovanju. Dunja je išla u državnu Osnovnu školu „Petar Petrović Njegoš“ i bila je odličan učenik. Polagala je prijemni ispit u Filološkoj gimnaziji, ali nakon nekih neprijatnosti tokom prjemnog ispita odlučili su da školovanje ipak ne nastavi tamo.

Za Gimnaziju „Stefan Nemanja“ saznali su preko interneta.

„Sve što smo videli odmah nam se dopalo. Da budem iskrena, oduševili smo se. Pitali smo se da li je moguće da tako nešto zaista postoji, pa smo odlučili da odemo do škole. Onog momenta kad smo ušli u hodnik, osećali smo se kao da smo ušli u drugi svet. Videli smo menadžerku škole i nastavnike kako razgovaraju sa učenicima na hodniku sasvim normalno i opušteno, bez ikakve histerije, kakvu smo viđali u državnoj školi“, ističe Biljana Willimon.

Razgovor sa direktorom

Nakon toga usledio je razgovor sa direktorom.

„Gospodin Ivan Kovačević, direktor škole, nas je oduševio. Nakon samo nekoliko rečnica jasno nam je bilo da školi nije primaran profit, već dobrobit dece. Sve što smo mislili o privatnim školama palo je u vodu. On nam je, između ostalog rekao, i da u školi postoji testiranje dece na narkotike. To nam je veoma važno zbog nekih ranijih porodičnih iskustava. Rekao nam je i da se deci oduzimaju mobilni telefoni dok su u školi i da se u školi poštuje ritam učenika i neguje individualnost, ali i da se od đaka zahteva i rad i odgovornost. “, ističe slikarka i naglašava da sve što je rečeno i obećano, sprovodi se dosledno i u praksi.

Buđenje ljubavi prema školi

„Ovo je škola u kojoj se deca osećaju dobrodošlo, Dunja ide s radošću na časove i motivisana je da istražuje i napreduje. Zvala me sa ekskurzije i rekla mi je da je plakala u autobusu. Kada sam je pitala zašto, odgovorila je: ‘Plačem od sreće, jer vidim gde sam sada, a u kakvom sam toksičnom školskom okruženju ranije bila’“, pojašnjava Willimon i dodaje:

„Buđenje ljubavi prema školi. Ne rad za ocenu, nego rad da zavoliš ono što učiš. To Dunju fascinira – to što se prema učenicima postupa kao prema ljudima.“

Razvoj talenata i individualnih potreba

Biljana ističe i da se u školi posebno radi na razvoju talenata i individualnih potreba.

„Ovde svako dete ima priliku da razvije svoje sposobnosti. Nastavnici znaju kada je potrebno dodatno objasniti gradivo, kada podržati inicijativu i kako motivisati učenike da istražuju i napreduju. Dunja ne ide više na privatne časove, i to smatram ogromnim olakšanjem. Čak i kada joj je potrebno dodatno pojašnjenje ili vežba, škola to rešava unutar redovne nastave ili kroz dodatnu podršku koja je već uključena u cenu školarine. To je retkost i ogromna stvar za svaku porodicu. Konačno, dete može da napreduje bez beskrajnih privatnih časova posle škole, i to nam mnogo znači.“, ističe Biljana Willimon.

Kako kaže, nastavnici promovišu timski rad, kreativno razmišljanje, kulturne i društvene aktivnosti.

„Školovanje u Gimnaziji „Stefan Nemanja“ nije samo učenje, to je i pažnja, posvećenost i osećaj da si važan, a to je mladima važno. Sve je to deo obrazovanja koje se u državnim školama, bar mi nismo imali takva iskustva, ne dobija u okviru redovne nastave.“

Planovi za budućnost

Porodica je toliko zadovoljna da već planira i da mlađa Zoja krene Dunjinim stopama.

„Taman kad Dunja završi, Zoja, koja je izrazito kreativna i ima taj ‘umetnički nerv’, kreće u srednju školu i gotovo sam sigurna da će izabrati isto što i sestra. Međutim, zbog svog umetničkog senzibiliteta — slika, svira, pravi neke filmčiće — verujem da će se opredeliti za umetnički smer. I mi ćemo je u tome podržati. Jer kada pronađete školu kojoj verujete, odluke o budućnosti dece dolaze same od sebe.“, kaže ona.