Panel o mentalnom zdravlju mladih povodom Svetskog dana prevencije samoubistva
26. 10. 2025.
Povodom Svetskog dana prevencije samoubistva, učenici društveno-jezičkog i opšteg smera Gimnazije „Stefan Nemanja“ prisustvovali su panel diskusiji o mentalnom zdravlju mladih. Stručnjaci iz oblasti psihijatrije i psihologije razgovarali su sa učenicima o izazovima sa kojima se mladi suočavaju, načinima pružanja pomoći, kao i mogućnostima prevencije suicidalnosti i nesuicidalnog samopovređivanja.
Cilj panela bio je otvaranje javnog dijaloga, destigmatizacija problema mentalnog zdravlja i osnaživanje zajednice da pravovremeno prepozna i odgovori na potrebe mladih.
Izazovi i faktori rizika za mentalno zdravlje mladih
Prema istraživanju koje je predstavljeno tokom panela u Centru za mlade CEZAM u Beogradu, u Srbiji je čak 4,5% ispitanih adolescenata tokom života pokušalo suicid.
„Sklonost ka samopovređivanju i suicidalnom ponašanju veća je kod devojčica prosečnog uzrasta 15 godina i u situacijama kada su narušeni porodični odnosi“, rekla je dr Marija Lero, specijalista dečje i adolescentne psihijatrije i koautorka istraživanja o zastupljenosti psihijatrijskih poremećaja među decom i adolescentima u Srbiji.
Rizik je veći ako deca ne žive sa oba roditelja, posebno kada nedostaje adekvatna dinamika i komunikacija u porodici. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2024. godine u Srbiji život je sebi oduzelo 703 ljudi, od kojih je 535 muškaraca i 168 žena, odnosno u proseku dve osobe dnevno, a 27 je bilo mlađih od 24 godine.
Dr Lero je takođe istakla da prekomerno vreme provedeno na internetu povećava rizik od samopovređivanja – u proseku 1,5 čas dnevno više od svojih vršnjaka provode deca koja se samopovređuju.
Digitalna sfera i veštačka inteligencija kao izazov
Psiholog Ana Radanović objasnila je da suicidalno ponašanje kod mladih često spada u širi fenomen samopovređivanja, koje ne mora uvek imati smrtonosnu nameru. Ona je naglasila i značaj edukacije o rizicima digitalnog sveta i veštačke inteligencije po mentalno zdravlje.
„U aprilu smo imali primer adolescenta iz Amerike koji je počinio samoubistvo nakon što ga je ChatGPT na to ohrabrio“, dodala je Radanovićeva.
Prema istraživanjima, svaka četvrta mlada osoba vidi na internetu slike samopovređivanja, što povećava prijemčivost za ovakvo ponašanje.
Edukacija i protokoli u školama: prevencija samoubistva i samopovređivanja
Država trenutno nema nacionalnu strategiju za reagovanje na samopovređivanje. Tim stručnjaka pripremio protokol za reagovanje u školama, koji će uskoro biti distribuiran školama.
Istraživanje dr Lero pokazuje da svako peto dete ili adolescent ispunjava bar jedan dijagnostički kriterijum za sklonost ka suicidu ili samopovređivanju, što potvrđuje važnost prevencije i edukacije.
Prevencija i podrška mladima svakodnevni zadatak. Otvoreni razgovori, destigmatizacija problema mentalnog zdravlja i pravovremena pomoć mogu spasiti živote i osnažiti zajednicu.