Kako da kažete roditeljima da vam je potrebna terapija?

11. 10. 2021.

Ako ste zabrinuti za svoje mentalno zdravlje, niste sami.

Milioni tinejdžera i mladih živi sa problemima poput depresije i anksioznosti.

Priznavanje problema je prvi korak ka rešenju, a traženje pomoći drugi.

Ipak, razgovor sa roditeljima o odlasku na terapiju može biti i te kako izazovan. Možda ne znate kako da počete razgovor, a možda ste i zabrinuti šta da radite ukoliko od roditelja ne dobijete podršku?

Sve su to realne brige i pitanja. Traženje pomoći nije lako.

Dobra vest je da postoje načini koji će vam pomoći da razgovor teče lakše.

ZA POČETAK, BUDITE POŠTENI PREMA SEBI.

Pre nego što sednete da razgovarate sa roditeljima, odvojte malo vremena za sebe i pripremu za razgovor. Budite jasni zašto želite da krenete na terapiju.

To konkretno znači da sebi  postavite ova tri pitanja i iskreno odgovorite na njih.

• Zašto će ovo biti dobro za mene?
• Zašto sada?
• Šta se nadam da ću imati od toga?

Iskreni odgovori i pre svega preispitivanje sebe i svojih razloga, pomoć će vam da tokom razgovora, roditeljima stavite do znanja koliko ste ozbiljni u nameri da za sebe potražite pomoć od terapeuta.

Sve vreme neka vam fokus bude na tome šta očekujete da ćete na terapiji naučiti o sebi,  a ne na onom što ćete naučiti o roditeljima, niti na onome što su oni uradili pogrešno.

KORAK PO KORAK, PA NA TERAPIJU 

Planirajte razgovor

Ne zaboravite, ako imate plan, imate i kontrolu. Razmislite kada je najbolje vreme za razgovor sa roditeljima.  Koji je to deo dana ili dan kada su najopušteniji.  

Zapišite šta ćete reći

Pisanje je dobra prilika da temeljno preispitate sa kakvim problemima se  borite i kako se osećate povodom toga. Kada situaciju u kojoj ste pojasnite sebi, biće vam lakše da budete jasni i roditeljima.

Izaberite način kako ćete im reći

Razmislite da li je bolje da razgovarate sa roditeljima lično, u „četiri oka“,  telefonom ili bi poruka donela očekivano razumevanje za odlazak na terapiju. Email i pismo su takođe opcije.  

Vežbajte

Vežbajte šta ćete reći/napisati roditeljima i kako mislite da će reagovati. Recimo:

„Mama, tata, u poslednje vreme se borim sa (navedi čime). Mislim da mi je potrebna stručna pomoć i odlazak na terapiju. Možeš li da mi pomogneš?“.

Budite strpljivi, dajte im vremena da obrade informacije.

Uključite ih

Iako neki roditelji ne veruju u terapiju ili je se čak plaše, svaki roditelji uvek želi ono što je najbolje za njegovo dete.  Istraživanja pokazuju da su roditelji, koji su bili zamoljeni da se uključe u pronalaženje terapeuta, bili  više angažovani i otvoreniji za saradnju i tokom trajanja terapije.  

PITANJA KOJA BI VAM MOGLI POSTAVITI

Kada kažete roditeljima da vam je potrebna pomoć može se dogoditi da oni budu zabrinuti ili čak uvređeni što želite da razgovarate sa terapeutom umesto da se njima poverite. Zato budite spremni da vam postave različita pitanja, poput:

• Zašto želiš da razgovaraš sa terapeutom, a ne sa mnom?
• Koliko dugo se tako osećaš?
• Šta se tačno dogodilo pa se tako osećaš?
• Da li smo mi uradili nešto, pa se osećaš tako?
• Šta možemo da uradimo da ti pomognemo?

ŠTA DA RADIŠ AKO SU PROTIV TERAPIJE?

Nažalost, ponekad čak i pored adekvatnog planiranja i pažljivog razgovora neki roditelji neće podržati odlazak na terapiju, jer ne razumeju šta je to terapija i kako funkcioniše. Nisu nikada bili na terapiji i ne poznaju nikoga ko je išao na terapiju.  

Ako je to vaš slučaj, potražite pomoć od školskog pedagoga ili psihologa u Domu zdravlja uprkos neodobravanju roditelja.

Kad počnete da primećujete pozitivne rezultate rada sa terapeutom, podelite sa roditeljima kako vam terapija pomaže, kako je poboljšala vašu sposobnost da razgovarate sa njima i bolje ih razumete.

Na taj način, pokazujući im, svojim primerom, kako rad sa terapeutom može poboljšati vaš odnos sa njima, oni mogu i sami početi da menjaju svoje stavove prema odlasku na terapiju.