Da li vašeg tinejdžera trese FOMO?

„Propustio si!“

Ova rečenica izaziva strah u srcima tinejdžera više od bilo čega drugog što im možete reći. U stvari, propuštanje nečega toliko smeta većini tinejdžera da postoji čak i posebna reč za taj mučni osećaj koji se javlja u stomaku: FOMO.

ŠTA JE FOMO?

Jednostavno rečeno „strah od propuštanja“.

Ova reč ušla je u Oksfordski rečnik engleskog jezika 2013. godine i opisuje onaj nervozni ili uznemiren osećaj koji se javlja kod ljudi, posebno mladih, kada shvate da nisu na nekom događaju, bez obzira da li nisu pozvani, nisu mogli da dođu ili nisu želeli da idu.

ODAKLE FOMO?

Istorijski gledano, ljudi su uvek bili zabrinuti za svoj položaj u društvu. Ali sa pojavom društvenih mreža, FOMO je postao još veći problem, posebno za one koji su stalno online, kao što su mladi.

Neki psiholozi čak kažu da je strah od propuštanja ono što društvene mreže čini uspešnim i da upravo FOMO tera ljude da koriste tehnologiju kako bi i drugi znali ne samo šta rade, već i koliko se zabavljaju dok to rade.

Isitna je, i da sva istraživanja pokazuju da FOMO među tinejdžerima dostiže razmere epidemije. Oko 60% tinejdžera kaže da se oseća uznemireno kada sazna da su njihovi prijatelji zabavljaju bez njih, a više od 50%  kaže da se oseća zabrinuto ako ne zna šta im prijatelji rade.

Istraživanja pokazuju i da korišćenje Instagrama, iz minuta u minut, čini da se tinejdžeri osećaju gore. Posebno ako gledaju fotografije sa odmora svojih prijatelja ili neke žurke.

Problem je u tome što neprestana briga o tome šta svi drugi rade samo uzrokuje da tinejdžeri zaborave da žive svojim životom i da im pažnju bude usmerenu ka spolja umesto ka unutra.

Sve to može dovodi do toga da tinejdžeri izgube osećaj identiteta i da se bore sa niskim samopoštovanjem, ali i da nemaju dovoljno pažnje za fokusirano učenje, jer stalno gledaju u telefon.

OFFLINE  JE  UBICA ZA FOMO

Offline život je prirodni lek za FOMO. Doduše, samo ostavljanje telefona ne briše osećanja koja FOMO izaziva. Vaš tinejdžer će verovatno i dalje biti zabrinut da nešto propušta, čak i ako uopšte nije na društvenim mrežama.

Ključno je zapravo, ne da ostavi telefon, već da radi nešto sasvim drugo. Čita knjigu, druži se, šeta i da se na to što radi potpuno fokusira.  

Druga opcija je da se umesto beskonačnog skrolovanja po ceo dan na Instragamu i Tik-Toku zakaže vreme za korišćenje mreža.

RAZGOVOR JE NAJDRAGOCENIJI RESURS

Razgovarajte.

Objasnite svom tinejdžeru da svi imamo ograničeno vreme i da ne može biti na svim žurkama i događajima,  ali da „odsustvo“ nikako ne znači da nešto propušta.

Podsetite i pokažite da fotografije mogu često da varaju i da većina ljudi objavljuje samo svoje najbolje slike, obično one koje pokazuju njihovo najidealizovanije ja.

Posavetujete tokom razgovora svog tinejdžera da skeptičnim pogledom skroluje kroz  Instagram, Snapchat i Tik–Tok, jer niko ne živi savršenim, idealizovanim životom, iako društvene mreže dozvoljavaju da se mnogi mladi pretvaraju da žive najlepši film. Napomenite da dosadne večeri uz filmove čine deo svakodnevice svakog od nas i da vodi računa koje naloge prati, jer ako prati samo one ljude čiji život nimalo ne liči na njegov veća je verovatnoća da će se osećati loše.

NEGATIVNO VS RAZUMNO 

Kako bi se izborili sa FOMO-om tinejdžeri mogu i da zapisuje svoje negativne misli i osećanja. Ključno je da prate koliko često se ovakve misli javljaju i da uvide šta su radili kada su se ta negativna osećanja pojavila.

Kasnije tinejdžeri mogu sami, a možete i zajedno analizirati koji je to „obrazac negativnosti“, šta to, zapravo, izaziva negativne misli i osećanja.

Praćenje negativnih misli takođe omogućava tinejdžerima da prepoznaju negativne reči i fraze koje sebi ponavljaju. Zatim, kada uhvate sebe kako sebi govore nešto negativno, mogu da preusmere svoje misli i zameni negativne reči nečim pozitivnim.

Ukoliko imate bilo kakva pitanja ili vam je potreban dodatni savet, vrata pedagoga naše škole Tanje Topalović su otvorena kako za roditelje tako i za učenike.