SPECIJALNI POPUSTI ZA PRVIH DESET UPISANIH UČENIKA U NOVEMBRU ZA ŠKOLSKU 2020/21. GODINU!

Kako rešiti problem vršnjačkog nasilja?

Vršnjačko nasilje je pojava koja se, nažalost, sve češće dešava u školskom dvorištu i učionicama i u tom pogledu gotovo nijedna zemlja na svetu ne predstavlja izuzetak. Svaka država pokušava da ovaj problem reši na svoj način, ali meni se čini da je kod nas vršnjačko nasilje sve učestalije i sve brutalnije.

Samo u poslednja tri meseca gotovo polovina učenika u Srbiji je više puta doživela neki oblik vršnjačkog nasilja. Najzastupljeniji vid nasilja je verbalno nasilje – vređanje, spletkarenje, davanje pogrdnih imena, ismevanje, ogovaranje, širenje laži. U poslednje vreme prisutno je sve više udaranje, otimanje, seksualno uznemiravanje, slanje uznemirujućih sms poruka. Nažalost, deca su sve grublja, pa se dogodi da se fizičko maltretiranje završi i smrtnim ishodom. Neka deca nisu u stanju da se izbore sa ovim problemom, pa se odlučuju, nažalost, da sebi oduzmu život.

Često čujemo da su ovo dečiji problemi koji su deo odrastanja, da su i starije generacije prolazile kroz isto i kako će se sve to već nekako razrešiti samo od sebe. Međutim, ne bi trebalo olako preći preko toga, jer ta deca pate i njima je potrebna pomoć. Ovakva dešavanja mogu trajno oštetiti ili uništiti nečiji život. Svi u našem društvu svesni su da nasilje postoji i da poprima sve brutalnije razmere, ali kako ga sprečiti i kako se boriti sa njim?

Mnogi stručnjaci tvrde da se koreni vršnjačkog nasilja kriju upravo u predškolskom uzrastu. Roditelji često čuju da im se dete požali da ga u vrtiću drugari iz grupe ne vole, da ga isključuju iz igre ili da ga ignorišu. Jedno dete (ili više njih) počinje agresivno da se ponaša prema jednom mališanu sa namerom da kod njega izazove strah, da mu nanese bol (fizičku i psihičku), povredi njegova osećanja, ugrozi samopouzdanje ili ugled. Gotovo je zastrašujuće da tako mala deca znaju kako da povrede drugo dete. Dete koje je maltretirano povlači se u sebe, postaje nesigurno, izbegava društvo, odbija da ide u školu ili vrtić.

Tinejdžer koji je žrtva nasilja lako se prepoznaje, jer se iz škole vraća kući u suzama zato što ga drugi učenici iz razreda ismevaju ili mu se rugaju, a neretko i fizički maltretiraju. Različiti su načini na koji se nasilje sprovodi, može biti individualno ‚‚jedan na jedan”, a najčešće je cilj da se cela grupa okrene protiv jednog deteta. Povod maltretiranja je na primer – ko ima bolje patike ili telefon, a razlog je uvek isti – demonstracija moći nad nekim ko je slabiji, kao i dokazivanje u društvu.

Kako ja vidim rešenje ovog problema – baš onako kako se to radi u mojoj školi – Gimnazija ,,Stefan Nemanja”. Učenici su ovde okruženi profesorima koji imaju odlična praktična znanja iz pedagogije. Tokom odmora učenici su bezbedni, jer su profesori uvek prisutni. Kako bi se sprečilo svako agresivno ponašanje učenika posebna pažnja se posvećuje saradnji škole sa roditeljima. Oni redovno dobijaju obaveštenja od škole o ponašanju i uspehu svog deteta, i pri prvim znacima nekog problema ili konflikta među učenicima, roditelji su informisani. Takođe, pozvani su da jave školi ukoliko primete bilo kakvo čudno ponašanje kod svog deteta, bez obzira da li sumnjaju na vršnjačko nasilje ili neki drugi problem. Dobra saradnja učenika sa razrednim starešinom i menadžerkom škole je jako važna, jer nama učenicima daje sigurnost i osećaj da u svakom trenutku imamo bliske osobe kojima možemo da se obratimo. Naravno, na svakom času možemo slobodno da se obratimo profesorima koji će nas saslušati i pokušati da reše neki naš problem.

Vršnjačko nasilje u školama i van njIh je problem sa kojim se udruženo moraju baviti država, obrazovne institucije i roditelji. Rešavanje ovog problema je jedan od najvećih izazova svakog društva 21. veka. Najvažniju ulogu u rešavanju nasilja među decom imaju sama deca, tinejdžeri i mladi ljudi. Moramo da shvatimo da je ovo period u našem životu koji brzo prođe, a trebalo bi da ga pamtimo kao najlepše doba našeg života.

Helena Kasavica,
učenica filološkog smera Gimnazije „Stefan Nemanja“

Return To Top

Gimnazija Stefan Nemanja